| Chapter 30 |
1 | "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
|
2 | Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
|
3 | Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
|
4 | Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
|
5 | Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
|
6 | Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
|
7 | Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
|
8 | Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
|
9 | Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
|
10 | Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
|
11 | I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
|
12 | S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
|
13 | Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
|
14 | prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
|
15 | Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
|
16 | Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
|
17 | Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
|
18 | Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
|
19 | U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
|
20 | K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
|
21 | Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
|
22 | U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
|
23 | Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
|
24 | Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
|
25 | Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
|
26 | Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
|
27 | Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
|
28 | Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
|
29 | Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
|
30 | Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
|
31 | Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
|