| Chapter 2 |
1 | Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?
|
2 | Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:
|
3 | "Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"
|
4 | Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.
|
5 | Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:
|
6 | "TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."
|
7 | Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.
|
8 | Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.
|
9 | Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."
|
10 | Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.
|
11 | Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,
|
12 | da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!
|